Od 2007. godine, manjinsku vladu u Škotskoj ima Škotska nacionalna stranka, koja se bori za nezavisnost Škotske. Alin Smit, poslanik te stranke u Evropskom parlamentu istakao je za ''Dojče vele'' da tu odluku MSP-a, iako je vezana za kosovsko stanovništvo, svi koji imaju slične pretenzije, gledaju sa puno interesovanja, ''jer dolazi od pravnog organa koji je istakao mogućnost samoopredeljenja". Međutim, u Škotskoj, tokom poslednjih deset godina, podrška građana nezavisnosti nije prelazila 30 odsto. Španija, za razliku od Velike Britanije nije i, sudeći prema izjavama njenih zvaničnika, neće priznati nezavisnost Kosova, a razlog je, naveo je ''Dojče vele'', što i sama ima probleme sa separatističkim pokretima. Jedan od tri krizna regiona je Katalonija, gde su nade secesionista podgrejane stavom haškog Suda. Prema poslaniku katalonske stranke Eskuera u pokrajinskom parlamentu Pere Aragonesu, odluka MSP legitimizuje ideju da, ako postoji demokratska većina i demokratska odluka u slučaju proglašenja nezavisnosti, nijedan Ustav države ne može da spreči otcepljenje. Za razliku od stagnacije u Škotskoj, podrška Katalonaca nezavisnosti je u poslednjih nekoliko godina rasla - ako bi referendum bio uskoro raspisan, 47 odsto ljudi opredelilo bi se za samostalnost. Profesor Majkl Emerson iz Centra za studije evropske politike rekao je za Dojče vele da mišljenje suda neće preterano uticati na želju za nezavisnošću u drugim regionima, ali da bi separatisti u istočnoj Evropi mogli da pokušaju da iskoriste odluku u svoju korist. Za secesioniste u zapadnoj Evropi, mišljenje MSP ne igra nikakvu ulogu, smatra Emerson. Rusija je već najavila da će koristiti ovu odluku suda kako bi opravdala svoju diplomatsku odluku da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije u Gruziji. Berlinski stručnjak za Kavkaz Uve Halbah očekuje nova priznanja nezavisnosti Kosova, što će, kako je rekao, još jače podstaći mnoge regione koji se bore za svoju nezavisnost.